Aurora's Heart

Wannabe Magazine   Crtanje pomoću svetlosti: Fotograf Tim Walker http://wannabemagazine.com/crtanje-pomocu-svetlosti-fotograf-tim-walker/ Rubrika: Dizajn i umetnost, Umetnost 24. Januar 2014. Slavica Trajković Njoj selo nije najsrećnije uticalo na nervni sistem Tim Voker (Tim Walker) je čuveni fotograf “Vogue”-ovog carstva već petnaest godina. Režirao je više kratkih filmova i objavio nekoliko sjajnih knjiga o fotografiji. Radio je sa super modelima za prestižne brendove. Gotovo da je nemoguće predstaviti ovog modnog fotografa na stereotipan način. On je pokretna umetnička radionica koja iz dana u dan uzdiže modnu fotografiju do neslućenih visina potvrđujući, uvek iznova, da ona jeste umetnost. Od hladnog reklamnog dizajna u profitabilnoj mašineriji, ovaj Britanac je odavno načinio oduhovljenu materiju, oplemenjenu, najpre, čovekom. Kultna fotografija slavnog fotografa iz 2002. godine Ni cinizmu skloni kritičari

Prvi put objavljeno: 18.3.2012. Da bi vam imaginarna peščana oluja ruinirala dom i zatrpala put kojim ste krenuli, a kojim se ''ređe ide'', nije neophodna istoimena knjiga Skota Peka ni metafizičaki pogled na svet.  Spojite malo neuobičajenog gubitka britanske samokontrole, tako zavodljivog na fotografijama Tima Vokera i rezultat neće izostati kada slike kombinujete sa odgovarajućim notama. Uz mogućnost da, iako vernik, niste militantno-padavičarskom doživljaju Carstva Nebeskog skloni, neće vam smetati kompozicija ''Agnus Dei'' (''Lamb of God'') američkog kompozitora Samjuela Barbera.  Kako su Vokerove afričke fotografije snimljene na autentičnoj destinaciji  —   ruševinama napuštenog grada u Namibiji, preostaje vam samo da se opustite i dublje utonete u fotelju čekajući momenat konačnog prepoznavanja.  Uskoro ćete dobiti džek-pot u vidu sanjarenju sklone plavuše koja tumara  pustinjom s divlj

RECENZIJE Slavica Trajković -"Slobodna i mrtva"  Apostrof 2000 Ova pesnikinja ne hoda pognute glave i ne zatvara vrata sopstvenih snova već nam prkosno i gordo pokazuje svoj talenat i osobenost svesna da pripada kategoriji odabranih kradljivaca vatre. Kao takva na autentičan način polemiše s vremenom u kojem živi. Okrenuta ka emotivnom i egzistencijalnom poput već pomenutog  Remboa, Trajkovićeva smatra da cilj poezije treba da bude praktična istina. Jasnoću i iskrenost koja izvire iz poezije Slavice Trajković možemo posmatrati kao umetničko traganje za izlazom iz lavirinta. Minotaurov lavirint iz starogrčke mitologije u svom središtu traži živo biće koje se ne plaši da korača pomenutim prostorijama zato što je svesno da postoji izlaz. Na kraju, izlaz je pronašla Arijadna. Umetnost ulaza i izlaza proizlazi iz putovanja po lavirintu sopstvene  duše u kome su iznanađenja samo prepreke na putu koje je neophodno savladati. Otuda ova poezija uzrokuje šok, što zapravo podstiče p

Tija zoro Istočnice Ozari mja da radujetsja, duša moja Nebo moje, ‘ajde siđi dole Tu na grudi moje, što se tebi mole Svetlo tvoje neka sine Da mir siđe sa visine Carstvo tvoje daleko je Njemu širim ruke moje Nebo moje, ‘ajde siđi dole Tu na grudi moje, što se tebi mole Nebo moje Nebo moje Nebo moje Baba i unuk koji je postao otac 9.12.2018. Rođen Viktor Trajković. 

Sin. https://profile.codersrank.io/user/saibot777?fbclid=IwAR2NSm9AEJ9h5or9RkouJYvfvOVgDgZn1WvHjGXS chk8Fk5Vpr0HFXJXPj0

Wannabe Magazine -  Anđeo iz Sadeka: Margerit Diras Rubrika:   Knjige ,  Lifestyle ,   Poznate ličnosti http://wannabemagazine.com/andeo-iz-sadeka-margerit-diras/ Slavica Trajković   30. 1. 2014. Margerit Diras rođena je 1914. u francuskoj Indokini,  današnjem Vijetnamu. Izvanredne lepote u mladosti, obrazovana, vaspitana i bistroumna počela je rano da piše. Društvo bi joj u tumaranju usamljenim pirinčanim poljima najčešće pravio njen prerano izgubljeni, nikad prežaljeni brat. Vezivala ih je gotovo blizanačka spona i dostojanstveno ćutanje nad neprilikama koje su ih zadesile, počev od siromaštva, pa do otvorenog prezira njihove majke – učiteljice u Sadeku kraj Sajgona. U srcu nesrećne udovice, čiju će životnu borbu sa jalovom zemljom i Tihim okeanom Dirasova opisati u romanu “Brana na Pacifiku” bilo je prostora samo za njenog najstarijeg sina. Opijumski zavisnik, nasilan i surov gurao je već (majčinim pogrešnim poslov