O Andriću, Mašiću i mladosti
Ivo Andrić Ali to će se destiti tek tri godine kasnije, a u tom trenutku, dok sedim i piljim u ljubičaste venecijanere, ja sam tek amater, početnik u šunjanju Avenijom Velikana i nasilnom zalivanju Andrićevog groba voskom Sedim okrenuta leđima tako da moram da gledam u venecijanere. Lep pogled. Vidi se Brankov most. Venecijaneri su ljubičasti i uvek podignuti. Svi prozori u stanu mog izdavača su otkriveni, zidovi goli, slike su u ostavi, knjige - na desetine kilograma knjiga su u kutijama na hodnicima. Njegova supruga ima čas joge u nekoj od soba. Neprijatno mi je da izvadim cigarete jer su oni nepušači i zato mi je pomodrela ruka u kojoj držim rukopis. Boja te ruke mi se savršeno uklapa uz boju kože na desnoj nozi. Na listu te noge i posle devet meseci vidi se modroljubičasti trag rešetke najobičnije grejalice koju je podmukli dizajner opšio drvetom i nazvao - peć. Pojma nemam kako sam mogla toliko da joj se približim i pišem pore...