Aurora's Heart

Krvave istine Divljačke reči uznemirujuće reči Ružne, mahnite reči Slušala ih je pažljivo i ćutala, iako je ćutanje za manje srčane žene Pokušavala je otkriti šta se zahteva od nje: suze, samoubistvo, bekstvo? Žvakala je nikotinske žvakaće gume i pušila jednu cigaretu za drugom Ćutala je agresivno pred demonom na kućnom pragu Demon je pozdravi učtivo glasom u koji su se ulili glasovi svih muškaraca koje je odbila pre mnogo godina Proučavao je njenu kožu I njenu dušu, poniženu i nezrelu Došao je da joj pomogne da se uguši u ćutanju Konačno je popustila Gledala je filmove u zoru kada hakeri spavaju Izlazila je iz kuće u sumrak Izgubila je sve i svakoga I stvari i ljude Muškarci, vođeni Vajningerovim podvodačicama naoružani mikrofonima, kamerama i pravom na javno mišljenje počeše je secirati kao žabu Potezali su psihologe, andragoge, biologe savetovali je i lečili od neke bolesti, javno Potom, podlo i krvnički silovali nj

        Bejaše mesec lipanj kada Ga videh prvi put. Šetao se pšeničištem kad naiđoh sa svojim dvorkinjama, a bejaše sam. Ritam koraka bejaše Mu drugačiji nego u drugih ljudi, a takvo kretanje tela kao u Njega još nikad do tad nisam videla. Ljudi ne koračaju zemljom tako. A čak ni sad ne znam hodaše li brzo ili sporo. Moje dvorkinje upirahu prstom u Nj i stidljivo šaptahu među sobom. A ja zastadoh na tren i podigoh ruku da Ga pozdravim. Ali se on i ne osvrte niti me pogleda. I omrznuh Ga. Bejah odbačena natrag u se, i bi mi hladno kao snegom zavejanome. I zadrhtah. Te noći videh ga u snu; posle mi rekoše da sam u snu vrištala i premetala se po postelji. Bejaše mesec vožanj kada ga opet videh, kroz prozor. Seđaše u senci čempresa naspram mojega vrta, i nepomičan bejaše kao da je od kamena isklesan poput kipova iz Antiohije i drugih gradova Severne Zemlje. Moja robinja, Egipćanka, pristupi mi i reče: „Onaj je čovek opet ovde. Eno ga sedi naspram tvojega vrta.“ I ja se zagledah u Nj, a d