LULU - eBook - Aurorino srce
 |
| eBook - AURORINO SRCE - LULU BOOKSTORE |
 |
| 1. |
 |
Aurorino srce / detalj
Recenzent
Marko Despotović
Knjiga je islustrovana reprodukcijama
umetničkih dela slikarke Emili Kar
ISBN 86-906903-0-1
BEOGRAD, 2005.
Recenzija
Poezija je, već odavno, postala svakodnevni emotivni medijum, pristupačan svakom, ko želi da neobičnim jezikom i kroz umetničko nadahnuće doživljava lična i svetska zbivanja. Neminovna posledica svrgavanja poezije s olimpskog pijedestala, iz sfera božanske posvećenosti i mistične nedodirljivosti, jeste hiperproduktivno narastanje "stihotvorenija", počesto vrednih samo onom ko ih piše. Zato je danas potrebno biti vešti znalac u prepoznavanju samosvojnih vrednosti pesničkog umetničkog dela, zaklonjenog šumom ispraznih rima, teških i pompeznih misli i emocija sumnjivog porekla. Ipak, postoje dela koja mirno brode kroz raznobojne reke domaćeg pesništva, neometana šarenilom modernog i turobnim virovima dogmatskog. Takva je zbirka pesama "Aurorino srce", pesnikinje Slavice Trajković. Čvrsto uobličena, racionalno osmišljena i utvrđena, ova zbirka se deli na dva dela. Prvi, elijarovski motivisan,a drugi građen pod svodom S. V. Beneta.
Oba dela čine celinu umetničkog dela dajući čitaocu priliku da se oproba u osluškivanju poruka s raznih poetskih gledišta. Čini se da je prvi deo nalik albumu sa fotografijama jakih boja na kojima su oslikane emocije pesnikinje, uzrokovane u uvek tegobnom sudaru sa svetom. Nižu se slike osećanja i likova, uspomena i slutnji. Iz sećanja i skrivenih žudnji, neostvarenih i jedino tako vrednih, kao u pesmi "Neke boje", dolaze figure onih za kojima se tragalo pod nebom ljubavi. U oštroj, gotovo geometrijski jasnoj slici grada u pesmi "Pločnik", sažima se utisak onoga što se u mnogim filozofijama i ideologijama naziva otuđenjem. Ovde je to nalik dijagnozi iskazanoj sa žaljenjem, konstatovanoj s meta - nivoa umetnika koji je snažno spoznao suštinu egzistencije drugih. Po stilu i efektu, toj pesmi nalikuje ostvarenje naslovljeno rečju "Mrak". Gotovo elejski poimajući događaje, pesnikinja tvrdi: meni se više ništa neće desiti, zaustavljajući vreme neumitnošću zaborava. U toj izvesnosti i fatalnoj neminovnosti ipak blješti neminovnost kao sečivo, otvarajući put za mučnu transcendenciju iz sveta vapaja: Blažena mahovino on će me zaboraviti. Nešto "otvorenije", narativnije su pesme "Aladinova pećina", "Do poslednjeg dana", "On je umeo divno da priča", a naročito pesma "Mag" gde se dvostrukom pričom, o skrivenom sabesedniku i davnom letovanju, otkriva dobra umešnost autorke Slavice Trajković, koja prevazilazeći naraciju o spoljnom, dolazi natrag do svojih htenja i osećanja kojima započinje pesmu. Ali, bogatstvo umetničkog izraza pesnikinje ogleda se, najpre, u ostvarenju kojim se zaključuje prvi deo knjige i po kojem zbirka i nosi ime. Kompleksna pesma "Aurorino srce", kroz četrnaest delova provodi čitaoca kroz niz stihova koji meandriraju od ličnih, teških utisaka do svetlih slika stvarnosti. Zapravo, ova pesma je skladni balans između te dve povezane krajnosti. S pravom je uzeta za osnovu zbirke, njen reprezent, jer sadrži sve osobine pesničkog izraza autorke, spajajući u sebi teme i motive kojima su protkana ostala ostvarenja u ovoj knjizi. Drugi deo zbirke, naslovljen kao "Indijansko leto", nešto je više okrenut poetskoj samorefleksiji, na kojoj pesnikinja već duže gradi svoj osoben način stvaranja. Tu su pesme jezgrovitije u svojoj sadržajnosti, stilski potpuno doterane, i vidi se, dobro pesnički promišljene. Na momente, u skoro haiku uzvicima kao u pesmama "Nagoveštaj", "Beži", "Kraj","Putnik", komprimuje se sva silina emotivnog doživljaja. Opet, dela "Petak", "Merlinov učenik", a naročito"Indijansko leto", na liniji su široke deskripcije koja stvara pesmu - fresku, kompletno obrađenu i skončanu. Verovatno je zato za sam kraj ove knjige autorka ostavila pesmu "Indijansko leto" kao svoje najbogatije poetsko ostvarenje u kojem se ogledaju i talenat i zrelost. To je pesma paradigma, odraz orginalnosti i samosvojnosti autorke. Sedam malih celina obrazuje film u kojem je emotivni utisak ono što preostaje kada se zaborave imena i lica učesnika. Iz tih razloga, pesme Slavice Trajković su univerzalne. I tematski, i motivski i idejno. One su emotivni destilat višestruko prerađen pisanjem. Izbegnuto pesničko “naglabanje” ali i prepotentna oskudnost izraza čine njen poetski jezik prijatnim i prihvatljivim u svojoj jednostavnosti. Ova zbirka - ogledalo, u kojoj se presijava duševno zrenje pesnikinje, nije zatvoreni sistem tajnih kodova (često samoformalnih, praznih). Ona je mesto gde se svaki čitalac prepoznaje jer je voleo, žudeo, tugovao...osećao, sudarajući se s drugim ljudima i vraćajući se sebi, svojoj psihi.
Zato je lepo čitati ove pesme.
Marko Despotović
Comments
Post a Comment