Hladnokrvno

Pitam ga kakav je osećaj raditi bilo šta pored jednog od omiljenih glumaca njegove braće, njegove generacije.

Ćuti. (Podočnjaci do zemlje.)

Ćutao je i njegov mlađi brat koji je moju već ohlađenu majku podizao sa poda i nosio na njen krevet, pokrivao joj lice.

Ljudi iz hitne pomoći su ponudili da je podignu – međutim, moj bivši muž, koji je stigao kada i oni, kaže da sam im rekla da idu, da je ne diraju.

Ne sećam se reči.

Da još uvek nešto čudno lebdi nad svima koji su te noći stigli, oseća se samo po mom najstarijem sinu koji je tako radosno uzviknuo da zavidi bratu što je stajao u kadru sa Šonom Binom.

On nije bio dostupan kada je ona preminula.

On nije prenosio na krevet namučeno, mrtvo telo.

Dakle, moj srednji sin je nastavio da radi ono što oduvek radi. Nastavio je da trči. Trčao je celo leto. Iz serije u seriju, iz filma u film.

Ne pamti ni kako se zovu te naše serije i filmovi, jer ih nikad nije gledao.

Jednu reč sam ipak uspela da izvučem iz njega.

Reč: “brutalno”.

Na moje pitanje kako glumi Šon Bin, odgovorio je tako.

To je nekakav verbalni Oskar.

Moja majka je sigurno zadovoljna tolikim uniformama i odelima – što oficira, što svemirske policije. O mačevima i limariji ne znam šta misli. Saznaću kad odem da se ispričam sa njenim grobom.

Za sada, babin omiljeni unuk trči… hladnokrvno.