Aurora's Heart

Prvi put objavljeno - 10. 09. 2012. Gledati kroz z avese u napuštene obale naše prošlosti, sadašnjosti, a  možda i budućnosti... Osećati se, pritom, uzbudljivo i nimalo usamljeno —  znači gledati slike Viktora Bauera . Svetlost na licima i stopalima njegovih junakinja poziva posmatrača na jedinstvo sa tišinom iza odškrinutih prozora njegovih slika. Sivkasto nebo nad bosonogim devojkama u belim košuljama je negde na putu ka unutrašnjem raju. Ipak, malo ko zna da naslika rajsku nijansu .  Bauer je izuzetan slikar opštih mesta , pustopoljina, usamljenih obala  —  belih zavesa, na belom vetru.

Kako odmah  prepoznati dete rođeno u decembru?   Kafana, crkva? Kad se momak   u zadimljenoj i bučnoj kafani  oseća kao da je kod kuće - taj je!  Strelac, dakle.

Ivo Andrić Ali to će se destiti tek tri godine kasnije, a u tom trenutku, dok sedim i piljim u ljubičaste  venecijanere, ja sam tek amater, početnik u šunjanju Avenijom Velikana i   nasilnom zalivanju  Andrićevog groba voskom Sedim okrenuta leđima tako da moram da gledam u venecijanere. Lep pogled. Vidi se Brankov most. Venecijaneri su ljubičasti i uvek podignuti. Svi prozori u stanu mog izdavača su otkriveni, zidovi goli, slike su u ostavi, knjige - na desetine kilograma knjiga su u kutijama na hodnicima. Njegova supruga ima čas joge u nekoj od soba. Neprijatno mi je da izvadim cigarete jer su oni nepušači i zato mi je pomodrela ruka u kojoj držim rukopis. Boja te ruke mi se savršeno uklapa uz boju kože na desnoj nozi. Na listu te noge i posle devet meseci vidi se modroljubičasti trag rešetke najobičnije grejalice koju je podmukli dizajner opšio drvetom i nazvao - peć. Pojma nemam kako sam mogla toliko da joj se približim i pišem pore...

Nije lako biti moje unuče i moj fotomodel . Srećom, ovaj mladić je decembarski čovek, kao i ja, tako da ima razumevanja za mene. Help! Sve bi ovo nekako i prošlo ( baba ko baba ), da se nije pokazalo da nije lako biti ni moja prva komšinica, ukoliko mi je  fotomodel . Pogled mačke u parteru naše kuće, koju sam danima vrebala iz grmlja, sve govori. I kroz zatvorene prozore i žicu na oknima iz njenog pogleda jasno čitam da mi je rekla :  Saberite se gospođo! Please madam, leave me alone! Napokon, ispostavilo se da je teško biti i (moja) slučajna prolaznica, ukoliko me sastavi  inspiracija . Inače, baka i deka ove devojčice su dozvolili da je fotografišem, čak su i navijali: Slikajte je, slikajte je , ali dete se dalo u bekstvo, iako mi rekoše da je rođena glumica.  I naletela sam na nju u dramskom trenutku. Ona ljutito sedi na pragu radnje, a oni je mole da ustane i pođe sa njima.  No paparazzi  ! Samo što sam ...

Sin. Me đu 1%  najboljih  programera u svetu. Danska, 2019. Danska, decembar 2019.

Svaki put kada osetim potrebu za lepotom ulice odšetam do Neimarskog parka da vidim šta mi rade komšinice. Uvek se vratim kući sa nekoliko zanimljivih fotografija Neimarskih lepotica. Međutim ovde je reč i o  životnom stilu, a ne samo o lepoti, tako da mi ova fotografija vraća veru u sve čime se trenutno  zanosim, da ne  kažem, bavim.   Dakle, ova mala u elegantnoj haljini... Mala s podužim stopalima... Ova koja  je zalegla  na beton i zagledala se u nebesa - pa to je neopisiv prizor!  Pomislih u trenutku da sam preminula i da je ona u stvari moja inkarnacija. 

Neki  momci ne podnose  ni odeću ni obuću. Samo ih minimalizam u odevanju interesuje - pelena, bosa stopala i tek jedna, ogrlica,  recimo. 

3.03.2013 . "Tokovi nesvesti" - Slavica Trajković,  2013. http://www.delfi.rs/knjige/11897_tokovi_nesvesti_knjiga_delfi_knjizare.html Nisam još pomenula da su mi u ranoj mladosti intimne dnevnike javno čitale babe iz komšiluka bojeći ih dementnim izostankom osećaja za pravi trenutak i vremensko razdoblje. One su prve saopštile mom bivšem mužu i meni da mi je on nešto više od drugara i komšije. Posle su toliko plakale na dan našeg venčanja…Da umem pismeno da psujem, sad bi ih oplela malerozne. Dakle, ne samo što su mi od svadbe napravile dolinu plača nego su i doprinele da se kod mene razvije ovisnička crta vezana za tajno pisanje i javno čitanje. U periodu života kada je moj muž bio moja jedina čitalačka publika, pripovedala sam svoje knjige. Sačekam da on zaspi, odgledam film, oslušnem svoje misli i onda mu se sjurim pravo na stopala. Bolje i daleko prijatnije nego da ga munem u rebra laktom, što sam običavala da radim kad ne mogu da ...

Jelena      Uvek mi je bilo fascinatno kako se lepo slažu putena Jovanka i ledena Jelena. Veoma učtivo bi se pozdravile kada se sretnu ispred Crkve Svete Petke na Kalemegdanu ili u mom i majčinom stanu.      Jelena, iz ugledne hrišćanske porodice, nikada ništa nije govorila   Jovanki na temu njenih okultnih istraživanja i prilično visoke telesne temperature koja je doprinela da poslednjih dvadeset godina života provede u braku sa najboljim drugom i vršnjakom njenog sina.        Mislim da je Jelena shvatila duhovnu glad naroda osamdesetih godina prošlog veka i da je iz tog razloga bila veoma tolerantna na ozbiljna kanonska narušavanja i Jovankinu apokrifnu interpretaciju hrišćanstva. Graciozna i   emocionalno nedostupna nije imala običaj da komentariše ničiju seksualnost. Njena životna ljubav beše jedan od najboljih srpskih slikara   dvadesetog   veka, a bi...